Опште мере заштите од грипа имају за циљ спречавање настанка инфекције и јачање опште отпорности организма и подразумевају:  

•    избегавање контакта са оболелима и особама сумњивим на обољење,
•    што чешће прање руку текућом водом и сапуном, посебно водећи рачуна о хигијени руку при додиривању очију, носа и уста,
•    често проветравање просторија и дужи боравак на свежем ваздуху,



•    избегавати боравак у затвореним просторијама где се налази велики број људи (хронични болесници, старији од 65 година, труднице, мала деца),
•    отпорност организма повећавају исхрана богата витаминима (конзумирање свежег воћа и поврћа), топли напици (чајеви и супе) и умерена физичка активност.

Да број заражених не би растао препорука је изолација и нега оболелих код куће до опоравка тј. најмање 24 сата од престанка повишене температуре; одржавање хигијене дисајних путева и хигијене руку; покривање носа и уста када се кија и кашље, редовно проветравање просторија.

За лечење некомпликованог грипа важно је мировање, правилна исхрана, примена витаминске терапије, уношење довољне количине течности, топлих  напитака, по потреби треба узимати лекове против температуре, кашља и капи за нос.

Грип се као блага или средње тешка болест лечи од стране изабраног лекара, по могућности у кућним условима, а тежи облици и компликације захтевају лечење у болници. У случају тежих форми болести по процени лекара укључују се антивирусни лекови, а у случају додатних компликација (упала плућа, синуса и уха), и антибиотици.

Најефикаснија специфична мера превенције грипа је вакцинација. Светска здравствена организација за сваку сезону препоручује вакцину која садржи актуелне сојеве вируса грипа регистрованих у циркулацији.