Вакцинација је најмоћнија превентивно здравствена тековина људске цивилизације.Од рођења се по календару вакцинација вец деценијама вакцинишу сви и тако штите себе и друге. Због многих недоумица које су настале током претходних година обратили смо се нашем реномираном епидемиологу Прим др Предрагу Кону из Градског завода за јавно здравље Београд који нам објашњава оно што смо знали, можда и заборавили, али је за све врло значајно.

Ушли смо у јесен самим тим и  до окупљање колектива почев од вртића , преко школа, факултета, радних места , домова за старије итд. Почеле су и гужве по превозу, већа је концентрација људи различитих узраста у затвореном простору. Ово је време када долази до поступне сезонске смене заразних болести. Након летње доминације цревних заразних болести и болести које се преносе преко вектора (убодима комараца, крпеља...) улази се у сезону респираторних инфекција. Наредних 5-6 недеља поступно ће се повећавати број респираторних инфекција код школске деце, али и у предшколским колективима, а затим ће се ове инфекције пренети на родитеље, а најстарији оболевају последњи у овом таласу.

Ретко се код најстарије генерације значајно региструје пораст ових инфекција до средине октобра, јер се “сениори” због овог и не јављају лекару. Ови циклични порасти јављају се сваке године и последица су мешања бактеријске флоре, али и акутних вирусних кијавица и других инфекција горњих респираторних путева, која деца доносе са собом приликом повратка у школске клупе. Колективи су значајни па се ова размена клица у време служења обавезног војног рока у касарнама дефинисала као регрутни талас, а у школама као респираторни талас након формирања школских колектива. Након два месеца (септембар и октобар) завршава се размена клица па сви чланови школских колектива стекну сличан специфични имунитет.

И док школски колективи крајем октобра постају стабилни код најстаријих долази до погоршања после периода баналних инфекција и улази се у сезону осетљивости на респираторне инфекције.

Наилази временско захлађење и улазак у другу половину јесени. У том периоду почиње заштита од грипа која се спроводи имунизацијом од друге половине октобра до половине децембра, мада се вакцина може примити и касније.

Сезонски се грип редовно, осим у пандемијским годинама, појављује са зимом и представља заразну болест која доноси озбиљне компликације и погоршање основне болести посебно код старијих и хроничних болесника. Грип се по истом принципу епидемијски преноси као и први респираторни јесењи талас, почев од дечијих колектива. Најчешћа компликација сезонског грипа је инвазивна пнеумококна болест, најчешће упала плућа која односи у смрт велики број компликованих случајева. Заштита вакцинацијом како од грипа тако и од инвазивне пнеумококне болести вакцинама се успешно спроводи више од пола века.

И даље не разликујемо грип од осталих респираторних инфекција и ту се није ниста променило и поред уочљивог напретка у надзору. Никако не схватамо да преко две стотине различитих узрочника респираторних болести изазивају обољења врло слицна грипу. Ипак вирус грипа је само један узрочник, који има способност да се јавља искључиво у мањим или већим епидемијама и то му је најважнија карактеристика. Због тога се грип данас сматра једним од најзначајних проблема у јавном здрављу и више од свих других изазивача заразних болести утиче на здравље.

Вирус грипа има три типа: А, Б и Ц, од којих су А и Б најзначајнији. Тип А има више подтипова. Он се јавља и у животињском свету, посебно међу птицама, али и многим сисарима. Овај вирус грипа типа А има врло високу способност преношења, али и највећи пандемијски потенцијал. Због велике и честе променљивости вируса која се огледа у појавама нових варијанти и нових подтипова, данас је доказана теорија о генетској рекомбинацији вируса грипа типа А. Рекомбиновање вируса грипа типа А доводи до појава потпуно нових подтипова и варијанти вируса. У тим рекомбинацијама налазе се и вируси птичијег, свињског и хуманог грипа типа А, а теоријски су могуће рекомбинације и са вирусима других животињских врста.

Приликом појава нових рекомбинантних типова долази до пандемија грипа и масовног глобалног преношења вируса. Тачно је да се ови вируси могу створити у лабораторијама, али то важи и за све друге вирусе. Да ли се такви вируси намерно или случајно пуштају у циркулацију, данас се много спекулисе и одговор зависи од тога колико смо склони веровању у теорије завере, али је природан настанак ових пандемија историјски и научно потврђен.

Сваке сезоне вирус грипа инфицира 5 до 10% становништва, медју инфициранима је чак, 30% деце. На глобалном нивоу вирус грипа изазове око 5 милиона тешких респираторних болести и око 500.000 смртних случајева. Грип код особа са хроничном незаразном болешћу може повећати ризик дуготрајног погоршања болести, хоспитализације оболелих, али и смрт. Дијабетес повећава ризик болничког лечења услед грипа и до три пута. Срчани напади су пет пута више вероватни код хроничних срчаних болесника у току сезоне грипа, док је инфаркт три пута вероватнији у три дана након системске респираторне инфекције. Стопа смртности од инфлуенце типа А код хоспитализованих особа са хроничном опструктивном болешћу може бити 30% виша у поређењу са смртношћу од 0,1% код здравих људи.

Зашто је важно вакцинисати се против грипа?

Најједноставнији одговор на ово питање је да бисмо дуже и здравије живели. Постоје чињенице о вакцинацији против грипа:
•    Вакцинација против грипа смањује свеукупну смртност од незаразних болести 28%.
•    Вакцинација против грипа особа са дијабетесом смањује ризик од хоспитализације у току епидемије грипа за 79%.
•    Ризик срчаних напада у сезони грипа смањује се код вакцинисаних за више од 50%, а од инфаркта 24%.
•    Вакцинација против грипа спречава погоршање хроничне респираторне болести.

У нашој земљи је вакцинација против грипа и са новим Законом обавезна за оне који су у посебном ризику. То се првенствено односи на труднице, затим изразито гојазне особе, особе с хроничним срчаним, плућним, бубрежним и ендокринолошким обољењем, као и за све старије од 65 година.

Највећи пад имунизације против грипа настао је две године после пандемије у време емитовања емисије “Инсајдер” у новембру 2011. године о тобоже “лажној” пандемији и неисправној вакцини против грипа. Историјска је чињеница да је ова емисија покренула и антивакцинални покрет у Србији који пре тога није постајао. Могуће је да би до овог покрета дошло и без ове емисије, али је мало вероватно да би добило такав замах. Обраћамо се свим бакама и декама,родитељима да позитивно утичу на своју одраслу децу у вези вакцинације њихове деце (унучади). Погрешно је не вакцинисати дете по календару вакцинације, јер остаје незаштићено не само у детињству већ и као одрастао човек. Треба питати своје лекаре, посебно педијатре о томе, а ту смо и ми који радимо у Градском заводу за јавно здравље и тиме се бавимо као стручњаци више деценија. Ми имамо одговоре.