tortaМентално здравље

Сваке године када угасите свећице на рођенданској торти, питање лебди у ваздуху да ли признати своје праве године или их вешто скривати? Многи ће избегавати да ставе тачан број и да признају своје године.

Продужавање људског века, императив младости, друштвена укљученост, физичка активност су учиниле да садашњих 80 година је некадашњих 70 и да се све некако померило за барем деценију уназад.

Све веће коришћење социјалних мрежа , а нарочито Фејсбука повезује садашње старије са својим вршњацима као и млађима и омогућава продужену младост. Колико ове друштвене мреже отуђују младе, толико старије повезују и није мали број поновних сусрета са давним пријатељима, љубавима.

Забавно је кад су деца мала, одмах желе да нам кажу колико им је година и да додају коју да би их уважавали као старије. Одређени рођендани у нашем животу имају одређени значај, 1; 18; 50; 80. као и одређени важни моменти као што су испадање првог млечног зуба, полазак у школу, први пољубац, прво заљубљивање, венчање, прво дете, први посао, последњи посао.

Свој живот сагледавамо према деценијама, турбулентне тинејџерске, катапултирајуће двадесете, убрзане тридесете, напредујуће 40. и 50, умирујуће 60, пензионерске 70. и безбрижне 80. и 90.

Кад смо млади већина нас сматра да је достизање 100. године сасвим разумно. Како се суочавамо са познијим годинама, са мешавином неповерења, усхићености, стрепње и задовољства, питање је да ли је 100. Још увек оно чему тежимо. У сваком случају желимо да останемо у игри и да нас околина сматра млађима него што јесмо. Треба бити креативан и успешно старити , јер првих осамдесет година је како кажу, најтеже, после је све лакше.

Кад напуните 80, 90, причувајте дах и дух да угасите и 100 свећица на торти.

Године је непотребно крити, већ их квалитетно увећавати и живети у миру са собом и ближњима.